Kako osmisliti svoju priču

Superdomaćini Tereza i Dejvid znaju ponešto o snazi pripovedanja. Kao roditelji, konzervatori, kreativni direktori, objavljivani autori i vlasnici kampa Vandavega u Elkhornu (Viskonsin), naučili su kako dobra priča može da zbliži ljude. „Kada smo počeli da otkrivamo i objavljujemo detalje o istoriji kampa – od ilegalnog bara iz 1920-ih u kojem se okupljala mafija, preko bordela do letnjeg kampa za letonske izbeglice, kao i o našoj ličnoj povezanosti s kampom – otkrili smo da ljude zaista zanimaju te informacije“, kaže Tereza.

Ovde možete da pronađete neke mudre savete o tome kako otkriti i osmisliti priču o svom domu.

Tereza: „Čak i ako vaš prostor nije ilegalni bar star stotinu godina, uvek postoji priča koju možete da podelite. Da biste pronašli vašu, počnite da istražujete:

• Kakav je istorijat vašeg doma?
• Koji su doživljaji jedinstveni za vaš grad i gosti ih ne mogu iskusiti nigde drugo?
• Koje zanimljive sitnice možda uzimate zdravo za gotovo?

Istražujte i dodajte u opis smeštaja sve što nađete.“

Dejvid: „Osim broja spavaćih soba i kupatila, u opisu smeštaja možete napisati još mnogo toga. Ljude zanima gde mogu da popiju savršenu kafu ili koja su vaša omiljena mesta – zato im prenesite šta je jedinstveno u onome što im nudite. Gosti traže način i razlog da se emotivno povežu, a priče nam pomažu da se zbližimo.“

Dejvid: „Vrlo rano smo naučili da moramo unapred definisati očekivanja ljudi, jer nikako ne želimo da ih razočaramo. Zato smo sačinili svoj „Manifest niskih očekivanja“. To je zabavan način da vas upoznamo sa rustičnim životom u kampu. Otkrivamo ljudima šta ih čeka – to su često neprijatni insekti, šumska stvorenja i odsustvo klima-uređaja – pa ako očekujete svilene čaršave ili moderne luksuzne pogodnosti, ovo nije smeštaj za vas.“

Tereza: „Kod nas nema pretencioznosti. Time se vodimo i kroz način na koji opisujemo prostor. Odlučili smo da budemo iskreni prema ljudima. Ton kojim se obraćamo gostima je zabavan, ali bolno istinit. Kod nas je hiperbola dovedena do krajnjih granica i ona nam daje smisao za humor, a verujem da nas to čini pristupačnijim. Ne morate biti pisac da biste bili pristupačni – opis smeštaja može biti i skroman.“

Dejvid: „Kada surfujem Airbnb-om, dopada mi se kada se nečija ličnost ističe kroz način na koji je smeštaj opisan. Naročito ako ćemo da delimo prostor, želim da znam da imate smisla za humor i da ste neko sa kim bih želeo da se družim. Nemojte da preterujete. Ne pretvarajte se da ste u nečemu najbolji na svetu. Jednostavno budite otvoreni, iskreni i zabavni, jer ljudi žele da se osećaju prijatno dok borave u vašem smeštaju.“

Tereza: „Kako biste povećali interesovanje i broj rezervacija, pobrinite se da vaš dom bude prisutan na društvenim mrežama. Većina ljudi nas zapravo prvo nađe na društvenim mrežama. Nailaze na naše slike preko našeg naloga na Instagramu – to je zaista odličan način da steknete publiku i da ih pozovete da iskoriste prilike koje kamp nudi. Par saveta:

• Probajte da podelite životne trenutke koje bi i drugi hteli lično da dožive. I vi želite knjigu pored kreveta, šoljicu vruće kafe ispred prozora sa pogledom – sve to želite.
• Lepo uređenje i dobra fotografija su važan deo vizuelnog pripovedanja. Potrudite se da priča bude zanimljiva i lepa!“

Dejvid: „Kada ljudi posete Vandavegu, veliki broj njih mi kaže da su videli fotografiju na Instagramu i da žele što pre da dođu da lično lično dožive prikazani trenutak. Instagram se pretvara u listu životnih želja – i vizuelni način da vaša publika zaviri u vaš smeštaj. Često će upravo to biti razlog da ga rezervišu.“

Dejvid: „U početku smo pravili dosta grešaka. Ali naučili smo kako da učimo iz grešaka – kao i da prihvatimo životni haos. Na primer, kroz pripovedanje smo naučili da se može i preterati sa otkrivanjem informacija. Koliko god ljudi hteli da čuju priču o madam iz bordela, mafiji i ubistvima, možda ne žele da znaju gde se to desilo, naročito ako treba tu da spavaju. Vremenom ćete otkriti šta ima smisla, a šta ne, i šta ljude interesuje.“

Tereza: „Za nas, učenje iz grešaka je način da prevazilaženje prepreke postane prilika za razvoj. Tako se uči.“

Tereza: „Kada smo tek krenuli u sve ovo, mnogo sam se plašila da podelim fotografije smeštaja od ranije. Mislila sam da niko neće doći kod nas jer je izgledao užasno. Međutim, upravo su fotografije smeštaja „pre i posle“ izazvale najviše reakcija.“

Dejvid: „Ljudi reaguju na iskrenost. Žele da vide ceo proces. I opet, traže ličnu povezanost – slobodno otkrijte deliće puta koji ste lično prešli. Budite iskreni i ispričajte svoju jedinstvenu priču.“

Saznajte više o tome kako da postanete domaćin