Izgradnja prijateljstva nakon požara

Open Homes je sada Airbnb.org

Airbnb-ov program Open Homes prerastao je u Airbnb.org, potpuno novu neprofitnu organizaciju tipa 501(c)(3). Hvala što zajedno s nama stvarate zajednicu programa Open Homes. Radujemo se što ćete postati deo ovog novog poglavlja.

Tog jutra, 8. novembra 2018, Melisa Džonson, koja je tada bila u 9. mesecu trudnoće, odlučila je da ostane malo duže u krevetu dok su se deca spremala za školu. Seća se da su muž i ćerka pričali kako je nebo narandžasto i da su pomislili da je možda izbio požar u susednom mestu.

Pola sata kasnije Melisu je iz škole nazvala ćerka. „Rekla je da je nastava otkazana. Ustala sam i šokirala se kad sam videla nebo“, priča Melisa. „Bilo je crveno i narandžasto i izgledalo je kao da je stigao sudnji dan. A onda sam videla pepeo na sve strane.“

Melisa i njen muž Trevor živeli su 14 godina u gradiću Peradajs u Kaliforniji, ali su se u svoj dom uselili sedam dana pre razornog požara Camp Fire. Tog jutra mi je neki unutrašnji glas rekao da se svi moramo spakovati i otići zbog bezbednosti, za svaki slučaj.

Osim Melise, Trevora i njihovo dvoje dece, tu su bili i Trevorov otac, dve nemačke doge, patuljasta pudla, mačka i kunić. Nekako su stali u dva automobila, a Melisa je požurila da pokupi decu.

„Uspaničeni ljudi su vozili kao manijaci. Izgledalo je apsolutno kao scena iz nekog filma. Niko ne očekuje da će doživeti i videti nešto tako strašno. Vatra na sve strane: levo, desno, ispred vas, iza vas. U pojedinim momentima imala sam utisak kao da vozim pravo u vatru – a nisam bila sigurna da li se krećem u pravom smeru. Plakala sam sve vreme.“

Porodica je na kraju stigla do grada Čiko u Kaliforniji, gde su dobili priliku da odsednu kod Melisine sestre, ali to je bio jednosoban apartman u kom su zajedno živele četiri porodice. „Bilo je ukupno 15 ljudi i 18–19 životinja“, kaže Melisa. „Moja mama je spavala u svom terencu, ali smo u tom apartmanu od nekih 45 kvadrata i dalje svi bili „jedni drugima na glavi“. A pošto sam ja tada bila trudna, bilo je stvarno neudobno. Znala sam da moramo smisliti neko drugo rešenje.“

Nekoliko dana nakon početka požara Camp Fire, Sindi Dolfin je sedela u crkvi i slušala sveštenika kako govori o konceptu pružanja bezrezervne podrške. „Govorio nam je da ne budemo samo pasivni posmatrači, nego da bez razmišljanja priskočimo drugima u pomoć i tako damo smisao svojim životima“, kaže Sindi, preduzetnica iz Sakramenta u Kaliforniji.

Sindi, koja je celog života u volonterskim vodama, već je bila uključena u rad sa grupama mladih vernika, a bila je i mentor jednom tinejdžeru u hraniteljskoj porodici i, između ostalog, organizovala je doručke za beskućnike. „Ali, dok sam slušala njegove reči, pomislila sam kako nedaleko, u okrugu Bjut, besni strašan požar, a ja ne pružam tu bezrezervnu podršku, razumete? Vrlo je lepo poslati ćebad i majice, ali kako bih mogla da odigram još veću ulogu u procesu obnove?“

Potom se obratila lokalnim vatrogascima, a oni su je usmerili na program Open Homes. Sindi nikada nije primala goste putem Airbnb-a, a i sama živi u iznajmljenom prostoru u Sakramentu, koji u sastavu ima i zasebnu jedinicu u sklopu doma. Uz dozvolu svojih stanodavaca, očistila je prostor i ponudila ga na stranici za pomoć u slučaju katastrofe u okviru programa Open Homes.

„U roku od sat vremena“, kaže Sindi, dobila je poruku od Melise. „Nikada neću zaboraviti njenu prvu rečenicu: 'Bog vam dao sreće i zdravlja.' Potom je [Melisa] opisala svoju porodicu: 11-godišnjeg sina, muža i svekra koji je bio osoba s invaliditetom. Rekla je: 'Očajni smo. Mi smo mala porodica sa nekoliko pasa. Svesni smo da to može biti problem, ali ako vam to ne smeta, voleli bismo da odsednemo u vašem smeštaju. I još da znate, trudna sam i treba uskoro da se porodim.' Cela situacija me duboko dirnula – ne znam ko bi mogao da kaže 'Ne' u takvoj situaciji.“

Sindi je odmah reagovala i za manje od 24 sata Melisa i njena porodica stigli su u Sakramento. Sindi se priseća da je bilo pomešanih osećanja jer je tek bila počela da ugošćava. „Bila sam nervozna jer nikad nisam nudila svoj dom nepoznatim osobama. Pre nego što sam otvorila vrata, pomislila sam: 'Nadam se da ne pravim grešku. Sama živim u ovoj kući i možda ovo nije pametno…' Ali kada sam otvorila vrata i videla [Melisu] u sekundi sam znala da radim pravu stvar.“

I Melisa se seća da je bila nervozna. „Ne znate u kakvu situaciju se upuštate, a zbog tako velikog šoka i tragedije koju smo doživeli bilo nam je teško da se nosimo sa svime odjednom“, kaže ona. „Ali Sindi i njen osmeh ulepšali su nam dan i doprineli da se osećamo prijatnije. Odmah nam je bilo jasno da je ona vrlo draga osoba.“

Sindi se pobrinula da se porodica oseća prijatno: u njenom objektu za goste su ih dočekali čisti peškiri, nekoliko grejalica i topla čokolada. „Samo sam zamislila šta bi čoveku moglo biti najpotrebnije kad se useljava u novi prostor i kad razmišlja šta dalje da radi.“

Njih dve su se dopisivale SMS-om o logistici, pa je Melisa znala šta može da očekuje od prostora. „Sindi nas je obavestila da će nam biti malo tesno, ali da njoj to neće smetati ako ni nama ne bude smetalo. I naravno, oko svega se možemo dogovoriti. Imali smo dodatni krevet na izvlačenje i predivno malo kupatilo. Sve je bilo vrlo lepo. Osećali smo se kao kod svoje kuće.“

Sindi je putem Facebook-a obavestila prijatelje da ima goste koji su izgubili sve u požaru Camp Fire. Susedi su spremili večeru, a prijatelji doneli pelene, odeću i ogradicu za bebu koja je trebalo uskoro da se rodi. „Moji prijatelji su se spontano organizovali“, kaže Sindi. „Mislim da se doprinos više oseti kad poznajete porodicu kojoj pomažete – ljudima je važno da su direktno u dodiru s onima kojima pomažu.“

Iako je Melisina porodica odsela kod Sindi samo tri noći pre nego što su našli apartman za trajniji smeštaj, vreme provedeno kod Sindi im je omogućilo da se odmore i isplaniraju šta dalje. „Mislila sam da će plakati i biti vrlo uznemireni“, kaže Sindi. „Ali zapravo su bili zahvalni. Videlo se da su spremni da ponovo stanu na noge i srećni što imaju prostor gde to mogu da urade. [To je bila] prilika da se saberu, da shvate da mogu da prebrode težak period u kojem se nalaze ako polako dan za danom rešavaju tekuće probleme.“

Danas Melisina porodica živi u stanu u Karmajklu, na oko 20 minuta od Sindi. Beba Anet je rođena pet dana nakon selidbe. Sindi i Melisa se često dopisuju SMS-om, obaveštavaju jedna drugu o svim novostima u njihovim životima, a Melisa šalje Sindi fotografije svoje bebe.

Nedavno je Sindi angažovala Melisu da sprovede edukaciju o proizvodima u njenom malom preduzeću, gde može da radi sa nepunim radnim vremenom dok čuva bebu. Melisa za Sindi kaže: „Ona je stvarno jedna posebna osoba. Ostavila je trag u mom životu. Nikad neću zaboraviti njenu dobrotu i to što nam se našla kad je trebalo. Ona nam je i dalje podrška i pruža nam pomoć kad god zatreba.“

Melisa i Trevor još uvek razmišljaju kako i kada će obnoviti svoj dom u Peradajsu, ali povratak je definitivno njihov dugoročni cilj. „Ne mogu reći da sada dom doživljavam isto kao pre požara“, kaže Melisa. „Za mene, dom je mesto gde ti je porodica. Dom možete stvoriti bilo gde.“

Pridružite se sve brojnijoj zajednici koja pokazuje svu snagu deljenja u kriznim vremenima.

Informacije u ovom članku su se možda promenile od objavljivanja.